Lude cijene

Kao i svako žensko, nisam mogla da zaobiđem januarske rasprodaje. Kupim sebi čizme za čitavih 15 KM. Da čovjek ne povjeruje, u Prnjavoru nema frizera koji će vas isfenirati za manje od 15 KM. Dakle za cijenu jednog feniranja možete sebi da kupite zimske čizme.

Frizeri su napravili dogovor, ne treba im to zamjeriti. Ako mogu vlasnici velikih supermarketa da se dogovore, pa nam je kilogram kafe skuplji nego u zemljama EU a cijene iste u svakom marketu, zašto ne bi mogli i frizeri.

A mogu li dogovor sklopiti računovođe, odnosno zašto dogovor ne mogu sklopiti računovođe?

Nemoj previše da se raduješ sestro.

Na moje oduševljenje novim čizmama reaguje moj brat, budi svjesna da je neko dijete šilo tvoje čizme. Potpuno je u pravu, međutim činjenica je da moj šoping ne može puno da utiče na ovu globalnu nepravdu izrabljivanja djece.

Ali nije samo to problem, moramo biti svjesni da ova naša sitna zadovoljstva jeftine kupovine imaju uticaj i na naše društvo. Ove neobično niske cijene obuće i odjeće uništavaju našu tekstilnu industriju i male trgovačke radnje tekstilnom robom.

Ove neobično niske cijene zovu se DAMPING, a šta je to damping?

Damping je praksa koja se odnosi na prodaju proizvoda, usluga ili radova po cijenama koje su niže od tržišnih ili troškovnih cijena, često s ciljem da se eliminiše konkurencija ili osvoji tržište. Radi se o stvaranju kratkoročnih gubitaka kako bi se srednjoročno i dugoročno mogao ostvariti profit, UNIŠTAVAJUĆI PRIVREDNU GRANU NA SVOM PUTU. Damping je oblik nepoštenog tržišnog ponašanja.

Međunarodni damping je kada nam to rade stranci. Hajde i da zažmirimo što nam uništavaju tekstilnu industriju, a da li je dobro i da žmirimo kada nam to urade sa mljekarskom ili mesnom industijom?

Domaći damping je kada sami sebe uništavamo. Da, članovi računovodstvene profesije su sami sebi uništili profesiju, baš kao što i definicija kaže- računajući na dugoročni profit pristali su na kratkoročne gubitke. Međutim taj dugoročni profit nikako da dođe jer i kolega postupi isto i čak smanji već nerealno nisku cijenu.

Da li je dobro da se žmiri kad se uništava profesija od javnog interesa?

Sami ste sebi krivi, a nama je dobro.

Cilj svakog privrednika je da smanji troškove poslovanja. To je potpuno legitimno i opravdano, posebno kada se radi o plaćanju usluga za koje realno nisu upoznati o čemu se tačno radi i teško mogu da vide pozitivne efekte tih usluga. To je slučaj sa računovodstvenim uslugama, jer one u najvećoj mjeri služe državnim organima.

Da, suštinski računovođe rade za državu a plaćaju ih privrednici. Pa ko onda treba da odredi cijenu računovodstvenih usluga, bar onu minimalnu? Da li je u redu da se oslonimo samo na tržišnu konkurenciju ako je toliko očito da je na tržištu prisutan DAMPING.

Znam da svaki privrednik voli da cijene računovodstvenih usluga budu što niže, međutim ako čišćenje svojih poslovnih prostorija platite više nego usluge računovodstva hoćete li priznati da tu nešto dobro ne štima?

Evo ja ću da priznam, volim što sam kupila čizme za 15 KM ali sam svjesna da tu nešto dobro ne štima. Znamo da nešto dobro ne štima sa cijenama mesa u supermarketima, ali to ne zaustavlja propast domaće proizvodnje mesa.

Koliko nas ovakve kratkoročne uštede koštaju, i koliko koštaju čitavo društvo?

Koliko nas košta damping na tržištu usluga od čijeg kvaliteta zavisi obračun svih javnih prihoda našeg društva?

Mogu li se računovođe dogovoriti po uzoru na frizere, kad već ne mogu da računaju na institucionalnu pomoć. Esnafski dogovor, u granicama normale, je ne samo dozvoljen nego i poželjan. On štiti i one koji prodaju (dobijlju adekvatnu nagradu za svoj trud) ali i one koji kupuju (dobijaju bolji kavalitet robe i usluga).

Dobro bi bilo da se računovođe dogovore jer je već odavno postalo suludo baviti se ovim poslom, poslom od izuzetnog javnog interesa.